Murgh makhani, butter chicken, puter piletina

Nedavno sam putem Facebook stranice bloga objavio testiranje recepta za moje omiljeno Indijsko jelo 'Murgh makhani' poznatije kao 'butter chicken' iliti po našem 'puter piletina'. S' ovim fascinantnim jelom me je upoznala ko drugi do moja supruga i to tokom studentskih dana na CIA. Ona je pripremila ovo jelo tokom predavanja o Indiskoj kuhinji i to od ostataka 'Tandoori' piletine, način na koji se priprema i u poznatom restorana Moti Mahal u Delhi-ju, odakle i orginalni recept potiče.

Kako mi ipak ne posedujemo Tandoori pećnicu i rezultati koji iz nje proizilaze ne mogu se adekvatno duplicirati u svima dostupnoj pećnici/rerni, mi smo nakon nekoliko testiranja odlučili da preskočimo ovaj postupak gde se piletna predhodno peče pre dodavanja sosu. Razlog tome je što se piletina preko noći marinira u kombinaciji Grčkog jogurta i aromatičnih sastojaka/začina, tako da ova pozamašna vlažnost marinade prouzrokuje da se piletina kuva a ne peče u svima dostupnoj rerni. Zaobilazak ovog koraka i kuvanje piletine direktno u sosu nam omogućava da sačuvamo sve moguće prirodne sokove piletine, a i marinadu. Možda recept nije orginalan al' je podjednako ukusan.

Ovo jelo je Shilpa nedavno pripremila i za par naših prijatelja sa posla, koji do sada nisu probali specijalitete Indijske kuhinje. Pored Puter Piletine ona je pripremila još nekoliko Indijskih specijaliteta, al' recepte za iste ćemo ostaviti za neke buduće postove. Za sada sa vama delim par fotografija sa te večernje trapeze.

U susret Uskrsu i sarma

Uskrs nam se bliži! Moj omiljeni praznik! Moram priznati iako sam kršten i odrastao u Pravoslavnoj porodici, sebe ne mogu svrstati u nekog veliko vernika, bar ne crkvenog. Verujem ja u Boga, al' nisam siguran da verujem u sve bajke koje nam se serviraju o višoj sili. Shvatam da je takva interpretacija Boga ipak neophodna, tako da ja poštujem svaku veru, njihove vernike i propoved. Najlepše interpretacije u svakoj veri su njihovi praznici, koji u ljudima bude ono najlepše, gde se svi okupljaju i sa osmehom na licu slave i nazdravljaju. U mom domu bez obzira na verovanje i pripadnost, tradicija se uvek održava i slavi kao simbol sreće, jedinstva i dobrog duha. Nedavno smo Shilpa i ja slavili Hindu praznik Ugaadi u miru njihovog hrama i uz obilatu trpezu nacinalnih jela Južne Indije, a sada je došao red da odamo počast i mojoj tradiciji i proslavimo Hrišćanski praznik Uskrs po Pravoslavnom verovanju. Već smo uveliko počeli da se pripremamo za tradicionalni ručak koji će sledeće nedelje biti održan u našem domu, gde ćemo slaviti sa našim najbližim prijateljima.

Uskrs je moj omiljen praznik jel' me za isti vežu lepe uspomene na detinjstvo. Moji roditelji, pogotova majka je bila veliki vernik, a takođe i izuzetna domaćica koja je obožavala da priprema praznična veselja i događanja. Još se sećam dobrog duha koji je proizilazio iz priprema za praznik. Farbanje jaja, branje trava za Uskršnji korpu, dekorisanje, priprema ukusnih jela, veličanstvenih poslastica i tome slično. A na dan Uskrsa mirisna i ukusna šunka uz jaja su predstavljali izuzetan jutarnji gurmanski ugođaj, dok se zdrav takmičarski duh uvek budio kroz tucanje jajima. Ručak je bio 'šlag na torti' i isti je uvak bio prepun tradicionalnih jela i po koje novo, 'moderno' koje je moja majka pronalazila iz njenih mnogobrojnih kulinarskih magazina koje je sakupljala.

Povratak i Kaubojska kajgana moje mama

Ne mogu da vam opišem koliko je teško započeti ovaj post, pogotovo posle toliko odsustva. Nije da sam izgubio inspiraciju, nasuprot čini mi se da se ista vratila u velikom stilu kako je moj život opet zaživeo nakon Shilpinog povratka i našeg skorašnjeg sklapanja braka. Al' skoro da sam bio odsutan tokom cele jeseni i zime sa mojim receptima. Propustio sam najuzbudljivija i meni najomiljenija doba godine, pogotovo kada je reč o kuvanju. Al' dobro, odlučio sam da se vratim svom blogu, Vama i mojoj kuhinjici i nadam se ovoga puta u punom sjaju sa predstojećim receptima i postovima.

Danas sa Vama delim jedan meni drag recept, jelo uz koje sam ja odrastao i koje me neizmerno podseća na moju majku Seku, jel' je isti ona često pravila za nas. U pitanje je jelo koje je ona nazivala Kaubojska Kajgana, što je u suštini mleveno meso sa jajima na 'reckano' kako sam ja inače kao dete nazivao kajganu. E sad, gde je ona dobila ideju i da li kaubojska kajgana u stvari pravo ime je ne znam, a nije ni bitno, jel' je ovo izuzetno jelo vrlo ukusno i jednostavno za pripremu, a može da se posluži i za doručak, ručak ili večeru. 

Uz kajganu sam pripremio i meni omiljene pogačice, koje su u sustini slične Britanskim scone-sima, a i biscuit testu koje sam prethodno koristio za pripremu Cobblera sa breskvama i borovnicom. Pogačice su izuzetno jednostavne i pogodne za zamrzavanje, u kojem slučaju odmrzavanje nije ni potrebno pre pečenja, samo premazati i pravac u rernu. Vrlo lepo narastu u prhko, meko i donekle lisnato testo. Takođe je pogodno za raznorazne dodatke u vidu začina, bilja, sira il' meni omiljenih maslina.

U znak sećanja na moju majku i moje divno detinjstvo ja sa Vama delim moju interpretaciju njene Kaubojske kajgane.

Prijatno
Miroslav

I now pronounce you husband and wife!

U predhodnom postu sam najavio da će ovaj mesec biti presudan u mom privatno životu. Kao što sam i najavio, na naš sveti Pravoslavni praznik Božić Shilpa je dobila Američku vizu, nakon čega smo se nakon dve pune godine ponovo ujedinili. Dugo smo bili jedno bez drugoga, možda čak i previše, al' verujem da je Bog imao nešto u planu i hteo da izgladi pojedine račune, pre nego što nam je dozvolio da zajedno nastavimo tamo gde smo stali Januara 2010. Dve kulture, dve vere, dva socijalna staleža, dvoje mladih ljudi su se spojili u zajednicu, koja je od samog početka trpela mnogobrojne udare, prvenstveno zbog takozvanih 'socijalnih normi' dveju kultura, pogotovo one malo starije i tradicionalnije. Al' donekle smo prevazišli pojedine prepreke i odlučili da našu vezu konačno, nakon pune 4 godine krunišemo brakom.

Dana 28. Janura Shilpa i ja smo izrekli sudbonosno 'DA' u intimnoj ceremoniji u opštini New York City-ja, u prisustvu nekolicine naših dobrih prijatelja koji su sa nama još od samog početka naše veze. Nažalost naše porodice nisu bile u mogućnosti da prisustvuju našem venčanju, al' su bili u našim srcima i mislima. Nadamo se da ćemo u budićnosti posetiti Srbiju i Indiju i tamo prirediti intimne ceremonije za tamošnju porodicu i prijatelje. 

Pred vama su par fotografija sa venčanja:

Shilpa i ja smo se venčali u tradicionalnoj Indijskoj garderibi, SARI za nju i KURTA za mene. Vrlo jednostavno i umereno je bio naš izbor, nismo išli u puno Indijsku svadbenu odoru, jel' turban, nakin i zlato na sve strane nije po mom ukusu :)

All I want for Christmas....

Izgleda da je poduže odsustvo sa bloga postala standardna norma kod mene. Šta da vam kažem, toliko se toga izdešavalo od mog poslednjeg javljanja, al' ako ste u toku sa mojom Facebook stranicom onda znate da je odstustvo opravdano. Al' ajde da neke stvari malo razjasnimo i ponovimo i na stanicama ovog bloga.

Prvo, krajem Oktobra ja sam napustio svoju poziciju kao Sous Chef u poznatom restoranu Jean Georges. Nakon 3 godine rada, došlo je vreme da svoje stečeno znanje i kreativnost ispoljim i kao glavi Chef poslastičarstva, na novom radnom mestu. Prilika se ukazala u jednom malom, al' vrlo poznatom i uspešnom restoranu- Aldea.

Restoran Aldea je noviji restoran u vlasništvu poznatog Američko-Portugalskog Chefa George Mendes-a, koji je za kratko vreme pobrao sve pohvale medija, kritičara, a i Michellin vodiča kao i New York Times-a. Meni je izuzetna čast pridružiti se ovom malom, al' kreativnom timu.

Najlepša stvar u prihvatanju ovoga posla je što sam konačno našao mesto gde mogu u potpunosti da ispoljim svoju kreativnost i samostalno kreiram svoj meni. A i velika mi je čast što će taj isti meni nositi moje ime, koje će predstavljati našu zemlju kao jedan Srpski Chef poslastičarstva u New York-škom restoranu 'okićenom' Michellin zvezdom.

Pogledajte OVDE moj prvi, pun meni, a na Facebook stranici bloga možete pogledati i slike.

Al' novo radno mesto ima i svoju negativnu stranu, a to je malo slobodnog vremena. Na poslu po 15 sati na dan, 6 dana u nedlji, a i taj jedan slobodan dan mi bukvalo služi za rehabiliticaiju. Svi mi se ljute i porodica i prijatelji da im ne posvećujem dovoljno pažnje, a i Vas sam zapustio. Znam da nije u redu, al' šta da radim, kad sam izabrao put i karijeru koja nosi toliko odricanja i žrtvovanja kada je privatni život u pitanju. A i sve su oči uperene u mene, i ovo je vreme da se pokažem i dokažem, tako da u početku moram da poguram i trpim.

Nakon nedelju dana od početka rada u Aldea restoranu istočnu obalu SAD-a je 'opleo' uragan Sandy, koji je za sobom doneo smrt, destrukciju, paniku i veliki broj problema za stanovnike prvenstveno New York City-ja i obale New Jersey-a. Hvala Bogu, moj komšiluk i ja smo pretrpeli minimalne štete, koje se ne mogu porediti sa gubitcima koje su zadesile južniji i priobalni deo grada. Kuće su izgorele il' oštećene, ogromne površine su poplavljene il' u potpunosti uništene, struje nije bilo, nekome ni vode, al' sve je to ne bitno naspram života koji su izgubljeni, il' ugroženi ovom vremenskom katastrofom. Bez obzira kakav Vaš stav bio prema SAD-u i njenoj politici, ipak je ovde oštećen ne dužan narod i  to ne samo Američki državljani, već pripadnici bukvalno svake nacije sveta, jel' ovaj deo je izuzetno multi etnički naseljen. Zato pustimo se onih crni misli, kleveta i podsmevanja, jer tragediju nikada ne treba pozdravljati, jel' niko ne zna šta nosi dan, a šta noć. Svima onima (a mnogo Vas je) koji ste me pratili putem Facebook stranice, brinuli i nesebično slali reči podrške HVALA VAM OD SRCA!

Katolički Božić je prošao. Svima koji su ga slavili moje kasne čestitke i nadam se da ste uživali uz svoje najmiliji. Iako je ova sezona za restorane New York-a najzauzetija, što je i uzrok mog prekovremenog rada, ipak sva ta svetla, ta ludost, radost uvek mi ispune srce nekom pozitivnom energijom. 

Noć uoči Božića, tj. Badnje veče, blog Iz Moje Kuhinjice je proslavio svoj 3 rođendan! Ja se nadam da ćemo proslaviti još mnogo rođendana, naravno bolje i uspešnije. I da, i ovoga puta Vam takođe pripremam IMK DARIVANJE povodom rođendana, al' malo ćete sačekati da se organizujem, tamo posle nove godine. Budite strpljivi i još jednom Vam hvala što nas pratite i čitate!

Danas je Nova Godina! Nadam se da će te se lepo provesti gde god bili. Želim Vam uspešnu 2013, prevenstveno dobro zdravlje, pa ljubav, uspeh, il' šta god Vas činilo sretnim. Za mene je sledeća godina, tj. njen sam početak (mesec Januar) vrlo presudan! Neke stvari koje su se 'zagrevale' već godinama se konačno 'krčkaju', a uskoro će i da 'proključaju' i iskreno se nadam vrlo pozitivno! Al' otom potom, izvestiću Vas kada za to dođe vreme.

Za sada ću se odjaviti bez recepta, iako sam tokom Uraganskih dana pripremio nekoliko jela, koje jedva čekam da sa Vama podelim, al' sačuvaćemo ih za novu 2013 godinu. Budite mi pozdravljeni uz jednu od mojih omiljenih pesama, koju ja pevam svaki dan, glasnije i glasnije, čekajući 7. Januar, koji će ove godine pored svog duhovnog značenja biti izuzetno specijalan i po nečim drugim (to je dan 'ključanja'!) :)

SVE NAJLEPŠE!

Letnji meni 3.0

Znam, leto je prošlo, jesen već polako a sigurno ovladava, al' ja nisam mogao a sa Vama da ne podelim nekoliko fantastičnih recepata koje sam pre izvesnog vremena pripremio za moje drage kolege u mom novome stanu.

Večera je potrajala do ranih jutarnjih sati, a kulminirala je sa dolaskom nekolicine starih kolega, što me je prijatno iznenadilo.

Kako sam težio da provedem što više vremena sa svojim prijateljima odlučio sam se za jednostavan meni, koji se većinom da pripremiti unapred. Takođe sam se odlučio za lagana jela, inspirisana ukusima Mediterana i sezonskim proizvodima.

Uživajte u receptima

Prijatno
Miroslav

Oporavak uz Gazpacho od paradajza

Ovo je verovatno najduži period 'tišine', tj. nisam preko mesec dana postavio novi post na ovim stranicama. Bar da sam bio na odmoru negde kraj mora, il' bar u planinu lepo bi bilo, a ono ja provodim ove tople letnje dane u selidbi, čišćenju, prekomernom radu po 6 dana, 80 sati u nedelji, stalno pod stresom od raznoraznih dešavanja na poslu, a o privatnim nedoumicama da i ne počinjem. Ovo je sve naravno kulminiralo u ne baš tako laku prehladu, koja me je nakon nekoliko dana na kraju sastavila i primorala da uzmem slobodan dan. I eto ja provodim ovaj dan u krevetu uz čajeve, vitamine i supice, dok napolju skoro pa +40 stepeni C :)

Eto prehlada me onemogućila da uživam u ovom lepom vremenu, al' zato mi je omogućila da se Vama i 'Kuhinjici' malo posvetim i objavim jedan recept koji sam nakon dužeg planiranja upravo danas napravio, ne bi li malo osvežio i telo i dušu- moja omiljena letnja supa Gazpacho od paradajza. Znam, znam Gaspacho se jede hladan, što mama nikako ne proporučuje kad je grlo upaljeno, al' morao sam malo da se osvežim nakon bezbroj tanjira toplih supica, dal' povrtnih il' pilećih. Ipak je skoro pa +40 stepeni napolju, pa se čovek i pod prehladom mora malo rashladiti.